skip to Main Content

JESTE LI ZNALI?

Donosimo najvažnije događaje i najzanimljivije činjenice s vremenske trase makedonsko-hrvatskog prijateljstva i povijesti.

  • Zbirka braće Miladinovci objavljena je 1861. godine u Zagrebu, u tiskari Ante Jakića, a Josip Juraj Strossmayer prihvaća ideju da on financira izdavanje zbornika.
  • Prvo literarno djelo koje je Kosta Racin napisao bili su “Sinovi gladi“, a djelo je objavljeno 1928. godine u zagrebačkom listu “Kritika”. Zbirka “Beli mugri”, tiskana ilegalno u Samoboru i sadrži 23 pjesme koje su znatno utjecale na makedonsko pjesništvo, utemeljila je makedonski poetski modernizam.
  • Biskup Smiljan Čekada Hrvat je među makedonskim dobitnicima priznanja “Pravednik među narodima”, koji je tijekom svoje službe kao skopski biskup štitio živote Židova po cijenu vlastitog života.
  • Prof. dr. Marin Katalinić (Trogir, Hrvatska, 1887. – Skoplje, 1959.) jedan je od prvih rektora skopskog sveučilišta, autor prvog članka iz fizike tiskanog u Makedoniji i prvog udžbenika fizike objavljenog na UKIM-u.
  • Prof. dr. Ivo Puhan (Pakrac, Hrvatska, 1916. – Skoplje, 1999.) bio je dva puta dekan Pravnog fakulteta u Skopju (1957/58. I 1975–77) i dva puta prorektor sveučilišta u Skopju (1956–1960). Bio je jugoslavenski delegat na Haškim konferencijama o međunarodnom privatnom pravu (1960, 1964, 1968. i 1972) i sudac na makedonskom Ustavnom sudu (1963-171).
  • Prof. dr. Stjepan Antoljak (Doboj, Hrvatska 1909. – Zagreb 1997.) bio je hrvatski povjesničar i jedan od vodećih balkanskih povjesničara, profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju, dopisni član Makedonske akademije znanosti i umjetnosti (MANU), autor djela “Samoilova država” i koautor. na opusu “Srednjovjekovna Makedonija”.
  • Rock glazbenik, osnivač i bivši pjevač zagrebačkog benda Azra, Branimir Štulić Johnny, rođen je u Skopju 11. travnja 1953. godine.
  • Makedonci u Hrvatskoj su među 22 priznate nacionalne manjine u Republici Hrvatskoj.
  • Bivši makedonski predsjednik Boris Trajkovski utemeljitelj je i prvi tajnik Makedonsko-hrvatskog društva osnovano 1993. godine.
  • Bivši hrvatski predsjednik Stjepan Mesić 2012. godine proglašen je počasnim građaninom Tetova.

    Tekst je dostupan i na makedonskom jeziku na našem blogu.

ДАЛИ ЗНАЕВТЕ?

Ги донесуваме најважните настани и најинтересните факти од времепловот на македонско – хрватското пријателство и историја.

  • Зборникот на Миладиновци излегува од печат во Загреб, на 27 јуни 1861 година, за чие печатење помага хрватскиот бискуп и политичар Јосип Јурај Штросмајер.
  • „Бели мугри“ е збирка поезија од Кочо Рацин објавена на 25 ноември 1939 година во Самобор, близу Загреб, во печатницата на Драгутин Шпулер во 4.000 примероци.

    Споменик на Кочо Рацин во Самобор, Хрватска

  • Бискупот Смиљан Чекада е Хрват меѓу македонските добитници на признанието „Правеник меѓу народите“, кој за време на службата како скопски бискуп под цена на својот живот спасува Евреи од логор.
  • Проф. д-р. Марин Каталиниќ (Трогир, Хрватска, 1887 – Скопје, 1959) е еден од првите ректори на Универзитетот во Скопје, автор на првата статија од физика печатена во Македонија и на првиот учебник по физика објавен на УКИМ.
  • Проф. д-р. Иво Пухан (Пакрац, Хрватска,  1916 – Скопје, 1999) двапати бил декан на Правниот факултет во Скопје (1957/58 и 1975–1977) и двапати проректор на Универзитетот „Кирил и Методиј“ во Скопје (1956–1960).  Бил југословенски делегат на Хашките конференции за меѓународното приватно право (1960, 1964, 1968 и 1972) и судија на Уставниот суд на СРМ (1963–1971).
  • Проф. д-р. Стјепан Антољак (Добој, Хрватска 1909 – Загреб 1997) бил хрватски историчар и еден од водечките балкански историографи, професор на Филозофскиот факултет во Скопје, дописен член на Македонската академија на науки и уметности (МАНУ), автор на делото „Самоиловата држава“ и коавтор на опусот „Средовековна Македонија“.
  • Рок-музичарот, основач и некогашен пејач на загрепската група Азра, Бранимир Штулиќ Џони, е роден во Скопје, на 11 април 1953 година.
  • Македонците во Хрватска се меѓу 22-те признати национални малцинства во Република Хрватска.
  • Поранешниот македонски претседател Борис Трајковски е основач и прв секретар на Македонско – хрватското друштво формирано во 1993 година.
  • Поранешниот хрватски претседател Стјепан Месиќ е прогласен за почесен граѓанин на Тетово во 2012 година.

Овој текст е достапен и на хрватски јазик.

Фактите за Хрватска на македонски јазик може да ги прочитате на нашиот блог.

Back To Top